Na­ci­o­nal­na SOS li­ni­ja za žr­tve na­si­lja u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne pri­mi­la je čak 1.712 po­zi­va u po­moć zbog po­ro­dič­nog na­si­lja, a ubje­dlji­vo naj­vi­še ih je bi­lo iz Nik­ši­ća i to 805, a po­tom Pod­go­ri­ce 415. Po­zi­ve za po­moć do­bi­ja­ju naj­če­šće od žr­ta­va, za­tim nji­ho­vih ro­đa­ka, cen­ta­ra bez­bjed­no­sti, a ne­ka­da i od gra­đa­na ko­ji pri­ja­ve slu­ča­je­ve za ko­je zna­ju.
Po­zi­vi za po­moć su sti­za­li i iz Ba­ra i to njih 95, Her­ceg No­vog 87, Ko­to­ra 63, Bu­dve 48, Ul­ci­nja 39, Bi­je­log Po­lja 33, Be­ra­na 27, Ro­ža­ja 26, Pla­va 19, Ce­ti­nja 16, Plje­va­lja 13, Da­ni­lov­gra­da i Moj­kov­ca po osam, Plu­ži­na če­ti­ri, Tiv­ta i Pet­nji­ce po tri, a iz An­dri­je­vi­ce je­dan.
Pro­gram ko­or­di­na­tor­ka SOS te­le­fo­na Iva­na Pe­jo­vić za „Dan” ka­že da Na­ci­o­nal­na SOS li­ni­ja sva­kog mje­se­ca pri­mi iz­me­đu 250 i 320 po­zi­va.
– Broj po­zi­va ko­je pri­mi­mo to­kom mje­se­ca za nas ko­je ra­di­mo na li­ni­ji za po­moć i ko­ji ra­zu­mi­je­mo na­si­lje nad že­na­ma kao rod­no za­sno­va­no na­si­lje ni­je za­bri­nja­va­ju­ći. Na­si­lja je bi­lo i ra­ni­je, sa­mo su že­ne po­ja­vom spe­ci­ja­li­zo­va­nih ser­vi­sa po­mo­ći i po­dr­ške, osna­že­ni­je i sprem­ni­je da se obra­te za po­moć i pri­ja­ve na­si­lje u po­ro­di­ci – is­ti­če Pe­jo­vić.
Na pi­ta­nje ka­ko ob­ja­šnja­va či­nje­ni­cu da naj­vi­še po­zi­va sti­že iz Nik­ši­ća i Pod­go­ri­ce, Pe­jo­vić is­ti­če da su to mno­go­ljud­ni gra­do­vi, ali da na­si­lja ima svu­da.
– Ne mi­sli­mo da se na­si­lje iz Nik­ši­ća i Pod­go­ri­ce naj­vi­še pri­ja­vlju­je jer je tem­pe­ra­ment sta­nov­ni­štva dru­ga­či­ji. Mi smo pa­tri­jar­hal­no dru­štvo ge­ne­ral­no i sva­ka op­šti­na i mje­sto u Cr­noj Go­ri je po­go­đe­no na­si­ljem u po­ro­di­ci. In­for­mi­sa­nost sta­nov­ni­štva u ve­ćim gra­do­vi­ma je ve­ća i že­na­ma žr­tva­ma na­si­lja u po­ro­di­ci ser­vi­si po­mo­ći i po­dr­ške do­stup­ni­ji. Od sep­tem­bra 2015. go­di­ne Na­ci­o­nal­nom SOS li­ni­jom ko­or­di­ni­ra SOS Nik­šić, or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja 20 go­di­na ak­tiv­no ra­di na spre­ča­va­nju i su­zbi­ja­nju na­si­lja u po­ro­di­ci i na­si­lja nad že­na­ma, ko­ja je ak­tiv­na i na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou, te ko­ja je po­mo­gla ve­li­kom bro­ju že­na i dje­ce u rje­ša­va­nju pro­ble­ma na­si­lja. Kroz ser­vi­se po­mo­ći, pa i pu­tem NSOS li­ni­je na­sta­vi­će­mo da osna­žu­je­mo že­ne i dje­cu žr­tve na­si­lja da na­si­lje pri­ja­vlju­ju, i ži­ve ži­vot bez na­si­lja – na­gla­ša­va Pe­jo­vić.
Ob­ja­šnja­va da kon­sul­tant­ki­nje sa Na­ci­o­nal­ne SOS li­ni­je ra­de na osna­ži­va­nju že­na i dje­ce sa is­ku­stvom na­si­lja, da na­si­lje pri­ja­ve, i iza­đu iz nje­ga, pre­u­zmu kon­tr­o­lu nad svo­jim ži­vo­tom.
– Vje­ru­je­mo u ži­vot bez na­si­lja i za­do­volj­ne smo ka­da mo­že­mo da po­mog­ne­mo ne­kom da po­bolj­ša kva­li­tet ži­vo­ta i iza­đe iz na­si­lja. Po­seb­no po­tre­sni slu­ča­je­vi za nas su slu­ča­je­vi u ko­ji­ma iz­o­sta­je ade­kva­tan od­go­vor dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja. Ka­da slu­žbe­ni­ci in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma ne ra­zu­mi­ju fe­no­men na­si­lja i ne pred­u­zi­ma­ju sve što je u nji­ho­voj mo­ći da po­mog­nu že­na­ma i dje­ci sa is­ku­stvom na­si­lja. SOS Nik­šić u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma po­zi­va in­sti­tu­ci­je na od­go­vor­nost i pred­u­zi­ma sve što je u na­šoj mo­ći da že­ne i dje­ca žr­tve na­si­lja do­bi­ju ade­kvat­nu po­moć i po­dr­šku. Sprem­nost žr­ta­va da pri­ja­ve na­si­lje u po­ro­di­ci je uglav­nom in­di­vi­du­al­na. Ne­ka­da se žr­tva pri­je osna­ži da pri­ja­vi na­si­lje, dok ne­ke žr­tve na­si­lja mno­go pu­ta po­zi­va­ju SOS li­ni­ju i pro­la­ze pro­ces osna­ži­va­nja, ka­ko bi se od­lu­či­le da pri­ja­ve. SOS li­ni­ja ka­da do­bi­je sa­gla­snost žr­tve, pri­ja­vlju­je na­si­lje u po­ro­di­ci nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma i da­lje pra­ti slu­čaj kroz si­stem za­šti­te. Za­go­va­ra i lo­bi­ra za in­te­re­se že­na i dje­ce sa is­ku­stvom na­si­lja. Sa­rad­nja sa in­sti­tu­ci­ja­ma je uglav­nom ko­rekt­na, u mno­go­me za­vi­si od op­šti­na oda­kle je žr­tva po­zva­la i oda­kle pri­ja­vlju­je na­si­lje. Naš za­da­tak je da pra­ti­mo po­stu­pa­nje in­sti­tu­ci­ja i re­a­gu­je­mo u slu­ča­ju ne­a­de­kvat­nog po­stu­pa­nja – ka­za­la je Pe­jo­vić.
Pred­sjed­ni­ca Cen­tra ta žen­ska pra­va Ma­ja Ra­i­če­vić ocje­nju­je za „Dan” da je uobi­ča­je­no da se na­si­lje naj­vi­še pri­ja­vlju­je u onim op­šti­na­ma gdje po­sto­je ak­tiv­ne NVO ko­je pru­ža­ju po­dr­šku žr­tva­ma na­si­lja, kao što je slu­čaj sa Pod­go­ri­com i Nik­ši­ćem.
– Ra­zu­mi­je­va­nje, prav­na i psi­ho­lo­ška po­dr­ška, si­gu­ran pro­stor mno­go zna­če u osna­ži­va­nju žr­ta­va da za­tra­že po­moć i za­šti­tu – is­ti­če Ra­i­če­vić.M.S.


Mu­škar­ce upu­ću­ju na po­li­ci­ju

Iva­na Pe­jo­vić do­da­je da Na­ci­o­nal­na SOS li­ni­ja pri­ma i pri­ja­ve od ro­di­te­lja ko­ji su žr­tve na­si­lja u po­ro­di­ci.
– Ro­di­te­lji se uglav­nom in­for­mi­šu o mo­guć­no­sti­ma za­šti­te. Na­ci­o­nal­na SOS li­ni­ja ni­je pri­mi­la ve­li­ki broj ta­kvih pri­ja­va. Što se ti­če pri­ja­va od stra­ne mu­ška­ra­ca, sva­kog mu­škar­ca ko­ji je žr­tva na­si­lja u po­ro­di­ci upu­ću­je­mo u cen­tar bez­bjed­no­sti iz op­šti­ne oda­kle je po­ziv. Kon­sul­tant­ki­nje sa Na­ci­o­nal­ne SOS li­ni­je su spe­ci­ja­li­zo­va­ne za rad sa že­na­ma i dje­com žr­tva­ma na­si­lja, te ta­ko ni­je­smo pri­mi­le ni­jed­nu pri­ja­vu za na­si­lje nad mu­škar­cem od stra­ne su­pru­ge – is­ti­če Pe­jo­vić.